К вопросу о теоретических и методологических аспектах исследования права средневековой Сербии в XIX – начале XXI в.

В представленной научной статье рассмотрен вопрос становления и развития юридической науки в сербском государстве за последние 225 лет. Проведен анализ процесса развития теории и методологии сербского права и его влияние на ход исследований права средневековой Сербии в XIX – начале XXI в. Автор на фактических примерах убедительно доказывает, что сербская юридическая методология изучения собственной средневековой истории первоначально развивалась в рамках идеологических потребностей становления суверенной сербской конституционно-монархической государственности. Влияние европейской юридической науки на правовую медиевистику сербского правового наследия нашло свое отражение в популяризации натуралистической, позитивистской, гегельянской и социологических философских школ. В начале XX столетия, с приходом русских эмигрантов, теоретическая юриспруденция Югославии обогатилась работами Ф. В. Тарановского и А. В. Соловьева, умело применявших приемы и способы сравнительно-правовых и исторических исследований законодательства средневековой державы Неманичей. В период социалистического развития сербской науки в составе федеративной Югославии доминировала методология диалектического материализма, который рассматривался Р. Лукичем не в качестве единственно верного и правильного инструмента добывания нового правового знания, но как фундамент для использования всего спектра методологического инструментария, известного гуманитарному знанию. В современных условиях методологическая база сербских историков права служит важной гносеологической опорой для анализа средневекового права и государства Сербии белорусскими и российскими специалистами в области славянской юридической медиевистики.

1. Вукова преписка: в 4 књ. – Књ. 1. – Београд: Државна штампариjа краљевине Сербиjе, 1907.

2. Ермолович В. И. Право средневековой Сербии (XII–XV вв.): монография. – Минск: БГЭУ, 2003.

3. Ермолович В. И. Основные институты гражданского права средневековой Сербии и стран континентальной Европы (X–XV вв.) : монография. – Минск: БГЭУ, 2021.

4. Иванников И. А. История и методология юридической науки. – М.: Юрлитинформ, 2015.

5. Иоффе О. С., Шаргородский М. Д. Вопросы теории права. – М.: Государственное изд-во Юридической литературы, 1961.

6. Кркљуш Љ. Правна историjа српског народа. – Београд: Службени гласник, 2007.

7. Лукич Р. Методология права / пер. с сербскохорватского В. М. Кулистикова. – М.: Прогресс, 1981.

8. Лукић Р. Теориjа државе и права: в 2 књ. – Књ. 1: Увод и теориjа државе. – Београд: Научна књига, 1956.

9. Матић Д. Кратки преглед историчног развитка начела права, морала и државе, од наjстариjих времена до наших дана // Гласник Друштва србске словесности. – 1851. – № 3. – С. 63–130.

10. Митровић Д. М. Правна теориjа. Монографиjа. – Београд : Службени гласник, 2007.

11. Никчевић Т. Историографиjа рукописа (Студеничког, Хиландарског, Ходошког и Бистричког) // Законик цара Стефана Душана. – Београд: Српска академиjа наука и уметности, 1981.

12. Никчевић Т. Предговор на књиг: Соловjев А. В. Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354 године. – Београд : Српска академиjа наука и уметности, 1980.

13. Павловић М. Српска правна историjа. – Крагуjевац : Издавач Н. Павловић, 2005.

14. Перић Ж. М. Границе судске власти. – Београд, 1899.

15. Перић Ж. М. Један поглед на еволуционистичку правну школу // Глас Српске академиjе наука. – 1907. – Књ. LXXIV. – C. 122–267.

16. Поповић Ј. С. Природно право. – Београд : Библиотека правног факултета, 1841.

17. Радовић Р. В. Демократско природно право у политичкоj и правноj философиjи Боже Груjовића // Архив за правне и друштвене науке. – 1940. – № 1. – С. 40–48.

18. Радовић Р. В. Либерално природно право у политичкоj философиjи Јована Стеjића и Димитриjа Давидовића // Архив за правне и друштвене науке. – 1940. – №5. – С. 449–456.

19. Радовић Р. В. Природноправна теориjа монархиског апсолутизма у политичкоj философиjи воjвоћанских Срба // Архив за правне и друштвене науке. – 1939. – № 11.– С. 409–412.

20. Серегин А. В. Государство и право южных и западных славян в средневековой Европе: монография. – М.: Юрлитинформ, 2015.

21. Серегин А. В. Эволюция древнеславянского права (эпоха Средневековья): монография. – М.: Инфра-М, 2018.

22. Симић М. Д. Развоj теориjе права у Сербиjи до Другог светског рата // Зборник за теориjу права. – Св. II. Књ. 5. – Београд : САНУ, 1982. – С. 301–310.

23. Соловjев А. Приказ на књиг: Т. Тарановског Историjа српског права у Немањићкоj држави. – Београд: Г. Кон, 1935. // Југословенски историски часопис. – 1935. – № 3–4. – С. 598–600.

24. Стеjић Ј. Сабор истине и науке. – Београд : Књажеско-сербска књигопечатња, 1832.

25. Тарановски Т. Енциклопедиjа права. – Београд, 1923.

26. Тарановски Т. Majestas Carolina и Душанов законик: прилог за историjу сталешке државе у средњевековноj Европи // Глас Српска краљевска академиjа. Други разред. – 1933. – С. 15–88.

27. Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 1: Историjа државног права. – Београд: Г. Кон, 1931.

28. Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 2: Историjа кривичног права. – Београд: Г. Кон, 1931.

29. Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 3: Историjа граћанског права. – Део 4: Историjа судског урећења и поступка. – Београд: Г. Кон, 1935.

30. Тарановски Ф. Начело законитости у Законику цара Стефана Душана // Споменица педесетогодишњице професорског рада С. М. Лозанића. – Београд, 1922. – С. 146–153.

31. Филиповић Ј. Философиjа права. – Београд: Књажства србског книгопечатња, 1839.

32. Филиповић Ј. Филозофиjа права као наука о истраживању извора и начела наравног или умног права и овога нарочито у премени на розна граћанска одношениjа. – Београд: Правителства кнʼигопечатња, 1863.

33. Јовановић Д. Доношење закона. – Београд, 1923.

34. Јовановић С. Из историjе политичких доктрина: Платон, Макиавели, Берк, Маркс. – Београд: Г. Кон, 1935.

35. Јовановић С. О дражи. Основи jедне правне теориjе. – Београд, 1922.

36. Pavković N. F. Pravo preče kupovine u običajnom pravu Srba u Hrvata: studija iz pravne etnologije: doktorska disertacija branjena 25 maja 1970 g. na filozofskom fakultetu u Univerzitetu u Beogradu. – Beograd, 1972.

37. Perić B. Pravna znanost i dijalektika: osnove za suvremenu filozofiju prava. – Zagreb: Narodne novine, 1962.