eclasocЭКОНОМИКА. ПРАВО. ОБЩЕСТВОECONOMICS. LAW. SOCIETY2411-118XФГБОУ ВО «РЭУ им. Г.В. Плеханова»10.21686/2411-118X-2025-2-31-38eclasoc-847Research ArticleТЕОРИЯ И ИСТОРИЯ ГОСУДАРСТВА И ПРАВАTHEORY AND HISTORY OF STATE AND LAWК вопросу о теоретических и методологических аспектах исследования права средневековой Сербии в XIX – начале XXI в.On the Issue of the Teoretical and Methodological Aspects of the Study of the Law of Medieval Serbia in the 19th – Early 21st CenturyЕрмоловичВ. И.YermolovichV. I.

кандидат юридических наук, доцент кафедры международного экономического права

220070, г. Минск, пр. Партизанский 26

PhD in Law, Associate Professor of the Department of International Economic Law

26 Partizanskiy Av., Minsk, 220070, Belarus 

jermalovich7@gmail.comУВО «Белорусский государственный экономический университет»БеларусьBelarusian State University of EconomicsBelarus2025040820251023138Copyright © Ермолович В.И., 20252025Ермолович В.И.Yermolovich V.I.Данная работа распространяется под лицензией Creative Commons Attribution 4.0.This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 License.https://epo.rea.ru/jour/article/view/847

В представленной научной статье рассмотрен вопрос становления и развития юридической науки в сербском государстве за последние 225 лет. Проведен анализ процесса развития теории и методологии сербского права и его влияние на ход исследований права средневековой Сербии в XIX – начале XXI в. Автор на фактических примерах убедительно доказывает, что сербская юридическая методология изучения собственной средневековой истории первоначально развивалась в рамках идеологических потребностей становления суверенной сербской конституционно-монархической государственности. Влияние европейской юридической науки на правовую медиевистику сербского правового наследия нашло свое отражение в популяризации натуралистической, позитивистской, гегельянской и социологических философских школ. В начале XX столетия, с приходом русских эмигрантов, теоретическая юриспруденция Югославии обогатилась работами Ф. В. Тарановского и А. В. Соловьева, умело применявших приемы и способы сравнительно-правовых и исторических исследований законодательства средневековой державы Неманичей. В период социалистического развития сербской науки в составе федеративной Югославии доминировала методология диалектического материализма, который рассматривался Р. Лукичем не в качестве единственно верного и правильного инструмента добывания нового правового знания, но как фундамент для использования всего спектра методологического инструментария, известного гуманитарному знанию. В современных условиях методологическая база сербских историков права служит важной гносеологической опорой для анализа средневекового права и государства Сербии белорусскими и российскими специалистами в области славянской юридической медиевистики.

The presented scientific article examines the issue of the formation and development of legal science in the Serbian state over the past 225 years. The analysis of the development of the theory and methodology of Serbian law and its influence on the course of research into the law of medieval Serbia in the 19th – early 21st centuries is conducted. The author convincingly proves, using actual examples, that the Serbian legal methodology for studying its own medieval history initially developed within the framework of the ideological needs of the formation of a sovereign Serbian constitutional-monarchical statehood. The influence of European legal science on the legal medieval studies of the Serbian legal heritage was reflected in the popularization of the naturalistic, positivistic, Hegelian and sociological philosophical schools. At the beginning of the 20th century, with the arrival of Russian emigrants, the theoretical jurisprudence of Yugoslavia was enriched by the works of F. V. Taranovsky and A. V. Solovyov, who skillfully applied the techniques and methods of comparative legal and historical research into the legislation of the medieval Nemanjic state. During the period of socialist development of Serbian science as part of federal Yugoslavia, the dominant application was given to the methodology of dialectical materialism, which was considered by R. Lukić, not as the only true and correct tool for obtaining new legal knowledge, but as a foundation for using the entire spectrum of methodological tools known to humanitarian knowledge. In modern conditions, the methodological base of Serbian legal historians serves as an important epistemological support for the analysis of medieval law and the state of Serbia by Belarusian and Russian specialists in the field of Slavic legal medieval studies.

сербская юридическая наукатеория праваметодология правашкола естественного правашкола юридического позитивизмасоциологическая школа правамарксистское учениеSerbian jurisprudencetheory of lawmethodology of lawschool of natural lawschool of legal positivismsociological school of lawMarxist doctrineReferencesВукова преписка: в 4 књ. – Књ. 1. – Београд: Државна штампариjа краљевине Сербиjе, 1907.Вукова преписка: в 4 књ. – Књ. 1. – Београд: Државна штампариjа краљевине Сербиjе, 1907.Ермолович В. И. Право средневековой Сербии (XII–XV вв.): монография. – Минск: БГЭУ, 2003.Ермолович В. И. Право средневековой Сербии (XII–XV вв.): монография. – Минск: БГЭУ, 2003.Ермолович В. И. Основные институты гражданского права средневековой Сербии и стран континентальной Европы (X–XV вв.) : монография. – Минск: БГЭУ, 2021.Ермолович В. И. Основные институты гражданского права средневековой Сербии и стран континентальной Европы (X–XV вв.) : монография. – Минск: БГЭУ, 2021.Иванников И. А. История и методология юридической науки. – М.: Юрлитинформ, 2015.Иванников И. А. История и методология юридической науки. – М.: Юрлитинформ, 2015.Иоффе О. С., Шаргородский М. Д. Вопросы теории права. – М.: Государственное изд-во Юридической литературы, 1961.Иоффе О. С., Шаргородский М. Д. Вопросы теории права. – М.: Государственное изд-во Юридической литературы, 1961.Кркљуш Љ. Правна историjа српског народа. – Београд: Службени гласник, 2007.Кркљуш Љ. Правна историjа српског народа. – Београд: Службени гласник, 2007.Лукич Р. Методология права / пер. с сербскохорватского В. М. Кулистикова. – М.: Прогресс, 1981.Лукич Р. Методология права / пер. с сербскохорватского В. М. Кулистикова. – М.: Прогресс, 1981.Лукић Р. Теориjа државе и права: в 2 књ. – Књ. 1: Увод и теориjа државе. – Београд: Научна књига, 1956.Лукић Р. Теориjа државе и права: в 2 књ. – Књ. 1: Увод и теориjа државе. – Београд: Научна књига, 1956.Матић Д. Кратки преглед историчног развитка начела права, морала и државе, од наjстариjих времена до наших дана // Гласник Друштва србске словесности. – 1851. – № 3. – С. 63–130.Матић Д. Кратки преглед историчног развитка начела права, морала и државе, од наjстариjих времена до наших дана // Гласник Друштва србске словесности. – 1851. – № 3. – С. 63–130.Митровић Д. М. Правна теориjа. Монографиjа. – Београд : Службени гласник, 2007.Митровић Д. М. Правна теориjа. Монографиjа. – Београд : Службени гласник, 2007.Никчевић Т. Историографиjа рукописа (Студеничког, Хиландарског, Ходошког и Бистричког) // Законик цара Стефана Душана. – Београд: Српска академиjа наука и уметности, 1981.Никчевић Т. Историографиjа рукописа (Студеничког, Хиландарског, Ходошког и Бистричког) // Законик цара Стефана Душана. – Београд: Српска академиjа наука и уметности, 1981.Никчевић Т. Предговор на књиг: Соловjев А. В. Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354 године. – Београд : Српска академиjа наука и уметности, 1980.Никчевић Т. Предговор на књиг: Соловjев А. В. Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354 године. – Београд : Српска академиjа наука и уметности, 1980.Павловић М. Српска правна историjа. – Крагуjевац : Издавач Н. Павловић, 2005.Павловић М. Српска правна историjа. – Крагуjевац : Издавач Н. Павловић, 2005.Перић Ж. М. Границе судске власти. – Београд, 1899.Перић Ж. М. Границе судске власти. – Београд, 1899.Перић Ж. М. Један поглед на еволуционистичку правну школу // Глас Српске академиjе наука. – 1907. – Књ. LXXIV. – C. 122–267.Перић Ж. М. Један поглед на еволуционистичку правну школу // Глас Српске академиjе наука. – 1907. – Књ. LXXIV. – C. 122–267.Поповић Ј. С. Природно право. – Београд : Библиотека правног факултета, 1841.Поповић Ј. С. Природно право. – Београд : Библиотека правног факултета, 1841.Радовић Р. В. Демократско природно право у политичкоj и правноj философиjи Боже Груjовића // Архив за правне и друштвене науке. – 1940. – № 1. – С. 40–48.Радовић Р. В. Демократско природно право у политичкоj и правноj философиjи Боже Груjовића // Архив за правне и друштвене науке. – 1940. – № 1. – С. 40–48.Радовић Р. В. Либерално природно право у политичкоj философиjи Јована Стеjића и Димитриjа Давидовића // Архив за правне и друштвене науке. – 1940. – №5. – С. 449–456.Радовић Р. В. Либерално природно право у политичкоj философиjи Јована Стеjића и Димитриjа Давидовића // Архив за правне и друштвене науке. – 1940. – №5. – С. 449–456.Радовић Р. В. Природноправна теориjа монархиског апсолутизма у политичкоj философиjи воjвоћанских Срба // Архив за правне и друштвене науке. – 1939. – № 11.– С. 409–412.Радовић Р. В. Природноправна теориjа монархиског апсолутизма у политичкоj философиjи воjвоћанских Срба // Архив за правне и друштвене науке. – 1939. – № 11.– С. 409–412.Серегин А. В. Государство и право южных и западных славян в средневековой Европе: монография. – М.: Юрлитинформ, 2015.Серегин А. В. Государство и право южных и западных славян в средневековой Европе: монография. – М.: Юрлитинформ, 2015.Серегин А. В. Эволюция древнеславянского права (эпоха Средневековья): монография. – М.: Инфра-М, 2018.Серегин А. В. Эволюция древнеславянского права (эпоха Средневековья): монография. – М.: Инфра-М, 2018.Симић М. Д. Развоj теориjе права у Сербиjи до Другог светског рата // Зборник за теориjу права. – Св. II. Књ. 5. – Београд : САНУ, 1982. – С. 301–310.Симић М. Д. Развоj теориjе права у Сербиjи до Другог светског рата // Зборник за теориjу права. – Св. II. Књ. 5. – Београд : САНУ, 1982. – С. 301–310.Соловjев А. Приказ на књиг: Т. Тарановског Историjа српског права у Немањићкоj држави. – Београд: Г. Кон, 1935. // Југословенски историски часопис. – 1935. – № 3–4. – С. 598–600.Соловjев А. Приказ на књиг: Т. Тарановског Историjа српског права у Немањићкоj држави. – Београд: Г. Кон, 1935. // Југословенски историски часопис. – 1935. – № 3–4. – С. 598–600.Стеjић Ј. Сабор истине и науке. – Београд : Књажеско-сербска књигопечатња, 1832.Стеjић Ј. Сабор истине и науке. – Београд : Књажеско-сербска књигопечатња, 1832.Тарановски Т. Енциклопедиjа права. – Београд, 1923.Тарановски Т. Енциклопедиjа права. – Београд, 1923.Тарановски Т. Majestas Carolina и Душанов законик: прилог за историjу сталешке државе у средњевековноj Европи // Глас Српска краљевска академиjа. Други разред. – 1933. – С. 15–88.Тарановски Т. Majestas Carolina и Душанов законик: прилог за историjу сталешке државе у средњевековноj Европи // Глас Српска краљевска академиjа. Други разред. – 1933. – С. 15–88.Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 1: Историjа државног права. – Београд: Г. Кон, 1931.Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 1: Историjа државног права. – Београд: Г. Кон, 1931.Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 2: Историjа кривичног права. – Београд: Г. Кон, 1931.Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 2: Историjа кривичног права. – Београд: Г. Кон, 1931.Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 3: Историjа граћанског права. – Део 4: Историjа судског урећења и поступка. – Београд: Г. Кон, 1935.Тарановски Т. Историjа српског права у Немањићкоj држави. Део 3: Историjа граћанског права. – Део 4: Историjа судског урећења и поступка. – Београд: Г. Кон, 1935.Тарановски Ф. Начело законитости у Законику цара Стефана Душана // Споменица педесетогодишњице професорског рада С. М. Лозанића. – Београд, 1922. – С. 146–153.Тарановски Ф. Начело законитости у Законику цара Стефана Душана // Споменица педесетогодишњице професорског рада С. М. Лозанића. – Београд, 1922. – С. 146–153.Филиповић Ј. Философиjа права. – Београд: Књажства србског книгопечатња, 1839.Филиповић Ј. Философиjа права. – Београд: Књажства србског книгопечатња, 1839.Филиповић Ј. Филозофиjа права као наука о истраживању извора и начела наравног или умног права и овога нарочито у премени на розна граћанска одношениjа. – Београд: Правителства кнʼигопечатња, 1863.Филиповић Ј. Филозофиjа права као наука о истраживању извора и начела наравног или умног права и овога нарочито у премени на розна граћанска одношениjа. – Београд: Правителства кнʼигопечатња, 1863.Јовановић Д. Доношење закона. – Београд, 1923.Јовановић Д. Доношење закона. – Београд, 1923.Јовановић С. Из историjе политичких доктрина: Платон, Макиавели, Берк, Маркс. – Београд: Г. Кон, 1935.Јовановић С. Из историjе политичких доктрина: Платон, Макиавели, Берк, Маркс. – Београд: Г. Кон, 1935.Јовановић С. О дражи. Основи jедне правне теориjе. – Београд, 1922.Јовановић С. О дражи. Основи jедне правне теориjе. – Београд, 1922.Pavković N. F. Pravo preče kupovine u običajnom pravu Srba u Hrvata: studija iz pravne etnologije: doktorska disertacija branjena 25 maja 1970 g. na filozofskom fakultetu u Univerzitetu u Beogradu. – Beograd, 1972.Pavković N. F. Pravo preče kupovine u običajnom pravu Srba u Hrvata: studija iz pravne etnologije: doktorska disertacija branjena 25 maja 1970 g. na filozofskom fakultetu u Univerzitetu u Beogradu. – Beograd, 1972.Perić B. Pravna znanost i dijalektika: osnove za suvremenu filozofiju prava. – Zagreb: Narodne novine, 1962.Perić B. Pravna znanost i dijalektika: osnove za suvremenu filozofiju prava. – Zagreb: Narodne novine, 1962.

The authors declare that there are no conflicts of interest present.